NajZdravlje

Najbolje zdravlje za celu porodicu

Archive of ‘Vitamini i minerali’ category

Važnost kalcijuma za organizam

Kalcijum spada u bitnije minerale preko potrebne čovekovom telu. Upravo zahvaljujući kalcijumu, zubi i kosti su snažni, bitan je i za kontrakciju mišićnih ćelija, proces lučenja insulina, rad organa za varenje, metabolizam, i ima odličan efekat kada se radi o nervnim ćelijama.

Kalcijum kao saveznik protiv osteoporoze

Osteoporoza se smatra nimalo bezazlenim zdravstvenim problemom, naročito za dame. I premda osteoporoza pogađa većinom žene starije životne dobi, može nastati i kod dama mlađih generacija, pogotovo ako se menstrualno krvarenje ne javlja redovno, te koštana masa može da postane smanjena. Razvitak koštane mase traje 35 do 40 godina. Ali, koštana masa dolazi do maksimuma u periodu od dvanaeste do dvadeset četvrte godine života. Od velikog je značaja da mlade dame unose dovoljno kalcijuma. Svaka odrasla žena, pre nego što nastupi menopauza, trebalo bi da svakog dana unese 1000 miligrama kalcijuma. Nakon menopauze, dame koje se ne leče estrogenom imaju dnevnu potrebu koja iznosi 1500 miligrama kalcijuma.
Pomoćnik u apsorpciji kalcijuma je vitamin D, koji je takođe neophodan.

O sportskoj amenoreji

Pojedine dame koje aktivnije treniraju mogu prevremeno izgubiti menstruaciju, a to se naziva sportskom amenorejom. Nastanak ovog problema uzrokuju mnogi činioci, poput nepravilne ishrane, nedostatka energije, fizičkih stresova, hroničnih i akutnih odstupanja vezano za hormone. U slučaju manjka estrogena, opasnost od osteoporoze raste. Dame kod kojih je prisutna sportska amenoreja trebalo bi da uzimaju dnevnu dozu od 1500 miligrama kalcijuma. Dame kod kojih je prisutna eumenoreja poseduju veću kičmenu masu u odnosu na dame sa amenorejom. Ukoliko ste alergični na laktozu ili je Vaša ishrana striktno vegeterijanska, trebalo bi da obratite pažnju na snabdevanje organizma kalcijumom.

Gde pronaći najveće količine kalcijuma?

U mleku i mlečnim prerađevinama, osliću, sardini, lososu, lešniku, susamu, orahu, šampinjonima, vrganjima, borovnicama, malinama, kupinama, spanaću, zelenoj salati, brokoliju, kelju – krije se pravo obilje kalcijuma.
Osim navedenog, kalcijum se može uzimati i u obliku suplemenata putem tableta.

Vitamin E – Tokoferol

Vitaminom E je obuhvaćena grupa vitamina koji imaju naziv – tokoferoli. Najbitnije uloge pomenutog vitamina su regulacija funkcionisanja imunog, endokrinog i polnog sistema. Ima svojstva antioksidansa, a i štiti ćelije i tkiva od slobodnih radikala.

Za dobrobit srca i vena, važan je dovoljan unos vitamina E. Dosadašnja praksa je utvrdila da osobe koje unose dovoljno ovog vitamina ređe oboljevaju od srčanih oboljenja i ateroskleroze.

Vitamin E ima moć da razgradi holesterola koji se deponuje u venama. Takođe, ima blagotvoran uticaj na funkciju i zdravlje mozga, te osobe koje unose dovoljno ovog vitamina imaju manji rizik da im se dogodi moždani udar.

Zato toga što razgrađuje holesterol i blokira slobodne radikale, vitamin E pomaže da se izbegnu kancerogene bolesti ili napredak bolesti. Važno je reći da ovaj vitamin ima sposobnost samo da dovede do privremenog poboljšanja, ali ne i da otkloni bolest.

Ukoliko Vam je ishrana pravilna, nema potrebe da vitamin E konzumirate kao dodatak ishrani. Jaja, avokado, iznutrice, morski plodovi, tamno zeleno lisnato povrće su izvori ovog vitamina.

Manjak E vitamina se retko dešava, mada se dešava kod ljudi koji dosta dugo gladuju i premoreni su. Ova pojava, doduše vrlo retko može da nastane i kod beba. Veća konzumacija E vitamina ne bi trebalo da bude toksična, naravno ukoliko se ne radi o enormno velikim dozama.

Vitamini u voću

Voće je prirodni izvor mnogih esencijalnih vitamina i hranljivih sastojaka, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. Vitamini iz voća su potrebni za obavljanje biohemijskih reakcija ključnih za ljudski rast i razvoj.

Vitamin A – nalazi se u pomorandžama, lubenicama, kupinama, breskvama, kiviju, jabukama… Ovaj vitamin igra važnu ulogu u reprodukciji ćelija i stvaranju hormona. Takođe je od suštinske važnosti za stimulisanje imunog sistema, pravilan rast razvoj kostiju i zuba, poboljšanje vida i rast kose. Nedostatak ovog važnog vitamina može izazvati bolesti kao što su, noćno slepilo, suvoća kože, slabe kosti, krvarenje desni, ispadanje zuba…

Kompleks B vitamina – Spomenućemo vitamine B1 i B6. Vitamin B1, nalazi se u bananama, kruškama, limunu, malinama, narandžama, grejpfrutu, ananasu… To je važan vitamin neophodan za metabolizam ugljenih hidrata i njihovo pretvaranje u energiju. Takođe je važan za obezbeđivanje normalnog funkcionisanja srca, nervnog sistema i mišića. Dalje, vitamin B6 igra veoma važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. On igra važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju imunog sistema. Neophodan je za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i nesmetano funkcionisanje nervnog sistema. Uglavnom se nalazi u bananama i lubenica.

Vitamin C se obilato nalazi u pomorandžama, jabukama, limunu, šljivama, jagodama, i ostalom crvenom voću. On je antioksidant, odnosno sprečava oksidacija slobodnih radikala i tako štiti tkiva i ćelije od oštećenja. To je važno za formiranje kolagena, hrskavice, krvnih sudova i mišića. On takođe olakšava apsorpciju gvožđa i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka.

Vitamin E je takođe antioksidans koji štiti tkiva od mogućih oštećenja izazvana slobodnim radikalima. Pomaže u formiranju crvenih krvnih zrnaca, u procesu cirkulacije i zaštite ćelijske membrane. Vitamin E je takođe od suštinskog značaja za pravilno korišćenje vitamina K.

Voće sadrži vitamine potrebne za vitalne biohemijske reakcije. Nedostatak ovih vitamina može da dovede do pojave raznih bolesti. Pored toga što konzumiranje voća smanjuje rizik od mnogih bolesti, pored vitamina, sadrži i minerale i vlakna, neophodna za zdrav i kvalitetan život.

Namirnice bogate gvožđem

Gvožđe je jedan od esencijalnih minerala, potrebnih za normalan rad organizma. Postoje dve vrste gvožđa koje telo apsorbuje – hem gvožđe, koja dolazi iz hemoglobina u crvenim krvnim ćelijama i telo se njime snabdeva iz namirnica životinjskog porekla, i ne-hem gvožđe, koja dolazi iz biljaka. Od ova dva, hem gvožđe se lakše apsorbuje u telu. Da bi se povećala apsorpcija gvožđa, potrebno je konzumirati i hranu, piće i suplemente koji sadrže vitamin C, jer on pomaže prilikom vezivanja gvožđa u organizmu.

Jedna od najvažnijih funkcija gvožđa je njegova uloga u transportu kiseonika. Krvne ćelije sadrže hemoglobina koji apsorbuje gvožđe. Otprilike dve trećine gvožđa u telu se nalazi u hemoglobinu. Ono hemoglobin vezuje sa kiseonikom iz pluća i transportuje ga u sva tkiva u vašem telu. Nakon što hemoglobin preda kiseonik u tkiva, iz njih pokupi štetan ugljen dioksid i dovodi ih u pluća, odakle se uklanjaju iz tela izdisanjem. Gvožđe takođe pomaže enzimima u pokretanju hemijskih reakcija koje omogućavaju sintezu neurotransmitera, koji su zaduženi da šalju važne signale iz mozga u ostatak tela. Tako da nedostatak gvožđa tokom razvoja tela može smanjiti sposobnost učenja, pamćenja i rasuđivanja.

Hem gvožđe potiče iz hrane životinjskog porekla, kao što su crveno meso , riba i živina. Odlični izvori hem gvožđa su i jetra, iznutrice, morski plodovi i riba. Bez dovoljno gvožđa, naše telo ne može da proizvede dovoljno hemoglobina, supstance u crvenim krvnim zrncima koji omogućava da kiseonik dopire do svih tkiva u telu. Manjak hem gvožđa dovodi do pojave anemije.
Dobro je poznato da su zeleno lisnato povrće, kao što su kelj, spanać, brokoli, kupus i zelena salata najbogatiji izvori gvožđa.

Odlični izvori ne-hem gvožđa su: kuvani pasulj, soja, sočivo, musli, grašak… Zatim sušene kajsije i drugog suvo voće, jetgrasto voće, kikiriki, mahunarke, razne cerealije… prirodni sokovi bez dodataka šećera, pa čak i mešavine nekoliko vrsta voća, pogotovo citrusa, pomaže boljoj apsorpciji gvožđa u organizam.

Nedostatak vitamina

Vitamini su supstance kojesu telu potrebne da raste i da se razvija normalno. Postoji 13 osnovnih vitamina koji su mu potrebni, a to su vitamini A, C , D, E, K i kompleks B vitamina (niacin, tiamin , riboflavin, pntoten, biotin, vitamin B -6, B-12 i folna kiselina). Ljudsko telo ima sposobnost proizvodnje vitamina D i K, dok ostale obično dobija iz namirnica koje konzumiramo.

Svaki vitamin ima svoj specifičan zadatak. Ako imate nizak nivo određenih vitamina, to može biti predispozicija za razvoj mnogih bolesti. Najbolji način da dobijete dovoljne količine vitamina za normalno funkcionisanje organizma, je da imate uravnoteženu ishranu sa širokim spektrom namirnica. U nekim slučajevima ipak, možda će biti potrebno da se dnevni unos vitamina obogati raznim suplementima. Ipak i tu treba biti pažljiv, jer, kao i od nedostatka vitamina, tako vam i od viška nekih vitamina može pozliti.

Simptomi nedostatka vitamina zavise od toga na koje delove tela vitamina utiče. Na primer, simptomi nedostatka vitamina D uključuju češće prelome kostiju i uopšte njihovo omekšavanje i veću sklonost povredama. Takođe, nedostatak vitamina D može da poveća rizik od pojave degeneracija, raka prostate, dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Vitamin A je neophodan za vid. Simptomi njegovog nedostatak uključuju noćno slepilo, oštećenje očiju, gubitak vida, suvu kožu, lomljivu kosu, respiratorne infekcije i druge znake smanjene funkcije imunog sistema. Vitamin C štiti ćelije od oštećenja, pa je neophodan za proizvodnju kolagena i obnavljanje kostiju, tetiva, ligamenata i hrskavice. Nedostatak vitamina C dovodi do stanja koje se zove skorbut, koji ima simptome anemije, kao što su umor, slabost, upala desni, bol u mišićima, slab apetit, proliv, bolovi u zglobovima…

Vitamini B kompleksa su neophodni za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, za pretvaranje šećera iz krvi u energiju i za normalno obavljanje metaboličkih funkcija srca, nerava i mišića. Nedostatak vitamina B najčešće izaziva bolest koja se naziva Beri-beri. Ovo oboljenje utiče na kardiovaskularni sistem, a simptomi su kratak dah tokom aktivnosti i tokom sna, brz puls i oticanje nogu. Drugi oblik ovog oboljenja utiče na nervni sistem i karakterišu ga konfuzija, otežano hodanje, povraćanje, otežan govor kao i bol i gubitak osećaja u ekstremitetima.

Vitamin B5 – Pantotenska kiselina

Pripada grupi B kompleksa i topi se u vodi. Naziv ”pantotenska kiselina” (svuda) je grčkog porekla i govori o rasprostranjenosti vitamina B5.

Kao i drugi vitamini B kompleksa, B5 ima ulogu da proizvodi energiju, crvena krvna zrnca, žuč, antitela i da prenosi nervne impulse.
Ovaj vitamin odlikuje velika nestabilnost pa se stvara isključivo sintetičkom metodom. Ovu žutu kiselinu odlikuje uljana forma. Rastvara se u vodi i zato čovekov organizam nema sposobnost da ga zadrži.

Postoje multivitaminski preparati sa ovim vitamnom – kapsule, tablete i gelovi. Savetovani dnevni unos ljudima starijim od devetnaest godina je 5 mg, a za mlađe 3 – 4 mg.
Iznutrice, pivski kvasac, ćureće meso, kukuruz, losos, sočivo, grašak, jaja i orasi obiluju vitaminom B5. Kada se hrana vari, ovaj vitamin se gubi. Kombinaciju B5 vitamina i kalcijuma možete da kupite u specijalizovanoj prodavnici.
Previše upotrebe vitamina B5 može dovesti do neželjenih pojava. Pre nego što počnete da dodatno konzumirate ovaj vitamin potražite savet lekara.
Ako duži vremenski period uzimate dodatno bilo koji vitamin iz B kompleksa, može doći do disbalansa drugih vitamina.
Najbolje je uzimati sve vitamine.

Prevelika količina vitamina B5 ponekad dovodi do dijareje. A totalno odsustvo B5 vitamina nikada nije registrovano kod čoveka. Može se desiti pri dugom gladovanju, a simptomi su mučnine, bolovi u stomaku, infekcija disajnih kanala, nedostatak sna i depresivna stanja.

Ako se trenutno lečite antibioticima, tetraciklinima ili patite od Alchajmerove bolesti pre početka korišćenja vitamina B5 morali biste da se konsultujete sa lekarom.

Vitamin B1 – Tiamin

Vitamin B1 nosi naziv i ”energetskog vitamina” zato što pomaže da se ugljeni hidrati, belančevine, masnoće i suvišne količine glukoze razgrađuju. Važan je za pravilan transport nervnih impulsa, zdravlje psihe i mišiće. Topi se u vodi.

Ovaj vitamin je zaštitnik čitavom nervnom sistemu od oboljenja ili poremećaja u funkciji. Na taj način, veći unos tiamina može pozitivno da deluje na održavanje psihičke staloženosti. Zbog toga se, posebno deci koja imaju probleme sa uspehom u školi, preporučuje veći unos tiamina.
U dvadesetom veku, tridesetih godina, saznalo se da vitamin B1 ima moć da izleči opaku bolest beri – beri koja za posledicu može imati letalan ishod.
Zato se današnje vreme u pirinač, hleb i brašno dodaju izvesne količine tiamina.

U današnje vreme, manjak ovog vitamina je dosta često posledica alkoholizma.

U nemasnoj svinjetini, mleku, žitaricama, pasulju, grašku, soji i kikirikiju ima mnogo vitamina B1. Ovaj vitamin je osetljiv na termičke obrade, pa se zato iz sveže hrane, kroz kuvanje veći deo B1 vitamina izgubi.

Trudnice i dojilje bi morale da uzimaju veću količinu B1 vitamina. Isto važi i za sportiste, za ljude koji unose previše šećera i rafinisanih ugljenih hidrata kao i za one koji piju mnogo alkohola i čajeva.

Kako čovek stari, tako je organizmu potrebno sve više i više vitamina B1.
Veće količine B1 vitamina pomogle su pojedinim pacijentima koji se leče od Alchajmerove bolesti.

Vitamin B2 – Riboflavin

Vitamin B2, koji nosi ime i riboflavin je važan u sintezi energije iz ugljenih hdrata, masti i belančevina. Smatra se i faktorom za rast i disanje ćelija. Učestvuje u gotovo svim metaboličkim procesima organizma.

Ovaj vitamin je neophodan radi zdravlja sluzokože, kože, noktiju i kose. Bez B2 vitamina bi bila onemogućena proizvodnja crvenih krvnih zrnaca, hormona štitne žlezde i kortikosteroida. Veliki značaj ima i za nerve, adrenalinske žlezde i oči.

Koristi se u vidu soli koje se tope u kontaktu sa vodom, najčešće u obliku narandžasto – žutog praška. Pri otopljavanju u vodi, rastvor postaje žut. Ljudi koji praktikuju sportske aktivnosti i koji rade teške fizičke poslove imaju veću potrebu za riboflavinom.

Dnevne potrebe su približno 1,2 mg ovog vitamina. Za muški pol je određeno precizno 1,3 mg a za ženski 1,1 mg vitamina B2 svakog dana.

Kod trudnica, ove potrebe su nešto veće – treba da uzimaju 1,4 do 1,6 mg na dan.

U iznutricama (bubrezima i jetri), ribi, jajima, siru, mleku, kvascu, zelenom povrću i žitaricama sa ljuskom ima mnogo vitamina B2.

Brokoli takođe obiluje vitaminom B2 i biće najbolje da ovu namirnicu skladištite u hladan i taman prostor, radi očuvanja ovog dragocenog vitamina.

Manjak B2 vitamina se često javlja i kod alkoholičara i starijih ljudi. Ukoliko primećujete kožni osip u vidu ljuski, unutar usta i uglova usana pojavu ranica, crvenilo i bol na jeziku i svrab u očima – radi se o znacima koji ukazuju na manjak vitamina B2.

U dodacima ishrani nalazi se mnogo veća količina ovog vitamina nego što iziskuje čovekov organizam. Najbolje je na prvom mestu promeniti ishranu, pa ako to ne pomogne, onda koristiti dodatke.

Trovanje B2 je jako redak slučaj, naročito pri oralnoj upotrebi. Svetlo žuta boja mokraće ukazuje na višak vitamina B2.

Vitamin C – Askorbinska kiselina

Vitamin C pomaže ljudskom organizmu da da izbegne ili lakše se izbori sa različitim bolestima, prehladom gripom, kao i da se snizi nivo holesterola.
Zna se i za njegovu delotvornost u borbi sa skorbutom, a pomoćnik je i u lečenju otoka i krvarenja desni, bolova u mišićima i kostima.

Vezano za bolest skorbut, za ovaj vitamin se saznalo u dvadesetim godinama 20 – og veka. Vitamin C se izolovao iz arguma, a otkrio ga je naučnik Albert Szent Gyorgy, za šta je nagrađen Nobelovom nagradom 1937. godine.

Najviše vitamina C nalazi se u: šipku, crnoj ribizli, paprici, peršunu, pomorandži i limunu.
Što se voća tiče, idealno bi bilo da jedete u svežem stanju, a termičke obrade nisu baš dobar izbor.
Veliki manjak ovog vitamina u telu je redak, a blaži manjak je takoreći redovna pojava.

Ukoliko primetite da gubite na telesnoj težini, stalno ste umorni, desni Vam krvare, lako se prehladite i vrlo lako dobijate modrice – verovatno se radi o nedovoljnoj količini vitamina C.

Suvišna količina vitamina C se izbacuje kroz mokraću. U pojedinim slučajevima ljudi obolelih od kancerogenih bolesti, savetuje se konzumiranje količine koja premašuje 1000 miligrama dnevno.

Kada je reč o virusnim bolestima, kao što su AIDS i herpes – obolelima se savetuje konzumiranje većih količina ovog vitamina, radi lakšeg kontrolisanja bolesti.

Vitamin C je od neprikosnovenog značaja za imunitet, ali je važan i za kožu. U potpunom nedostatku C vitamina, ne može doći do sinteze kolagena, a kolagen se nalazi u koži, kostima, hrskavici i zubima. Ukoliko je količina vitamina C u organizmu optimalna, koža će imati zdraviji izgled, a i oporavak od eventualnih povreda će biti lakši i brži.

U slučaju konzumiranja velikih količina ovog vitamina može doći do neželjenih pojava kao što je povraćanje, dijareja, mučnine, kamen u bubregu.