Dosta je onih koji rade otkup zlata jesu u tom poslu a da nisu legalno pripremili delatnost i firmu

Neki biraju čak i da plate kazne, dok su se drugi priklonili i nabavili su sve što propisi za otkup zlata i bavljenje trgovinom plemenitih metala zahtevaju tj. Imaju opremu ali nikavu nameru da se stvarno bave izradom nakita. Kad dođe kriza kao što je u našem društvu već dugo prisutna siromašni prodaju sve što imaju bukvano da prežive dok u takva vremena svoju priliku vide bogati koji baš tada mogu da kupuju vrednosti poput zlata ili umetničkih predmeta da bi se dodatno osigurali

Kazne predviđene zakonom se utvrđene i poznati su njihovi iznosi (kazna za fizičko lice uhvaćeno u prekšaju je od 10.000 do 150.000 din dok za pravno lice ona iznosi znatno više I kreće se od 10.000 do 150.000 din po prekšaju) ali ostaje pitanje koliko se politika kažnjvanja uopšte kontrole sporovodi i koje su dugoročne planirane mere?

Kao loš primer poslovanja može da se navede hrvatska firma Gold exchange koja je u čak 73 svoja objekta u Srbiji vršila otkup zlata.U jednom trenutku septembra 2013 godine potpuno iznenada  je sve to zatvoreno i nažalost oko 140 zaposlenih je ostalo ne samo bez posla nego nisu ni plaćeni za zadnjih dva meseca svog rada. Po rečima Gorana Skočilića direktora ove firme oni su napustili poslovanje u Srbiji. Kasnije su se otkrile mnoge nepravilnosti i to od samog početka i osnivanja ove firme u Srbiji

Situacija u Beogradskim zlatarama i kako stoji otkup zlata koji se prati a kako na crno

Predsednik beogradskog udruženja zlatara je Kosta Andrejević  jeiz istoimene zlatare sa visedecenijskom reputacijom. On kaže da većinu novootvorenih zlatara i radnji za otkup zlata ne doživljava kao veliku konkurenciju jer naglašava da je sopstvenim radom i trduom koji traje dugi niz godina stekao verne mušterije koje čine bazu njegovov posla. Priča i o tome da je zlato bilo jeftinije dok je u poslednjih nekoliko godina cena za otkup zlata porasla tri puta tako da sada grama cene i do 40 evra. Pita se ko to sve kontroliše dali inspekcije proveravaju  dali se i u kolikoj meri izdaju potvrde o otkupu, pečati i na kraju naglašava Andrejević  ostaje pitanje gde ide svo to zlato? Nejasno mu je u čijem je interesu da preko ovakvog  slabo transparentnog načina koji se vrši otkup zlata dolazi do preveliko izvoza u inostranstvo . Slično mišljenje dele još mnogi beogradski zlatari koji su mišljenja da bi trebalo  postoje zlatne rezerve koje bi bile uskladištene u Narodnoj banci Srbiji.

Moguće rešenje je berza zlata

Osnovni problem je što Srbija nema berzu zlata ili barem banku koja se bavi ovim poslom i regulativom na tom polju. Kad bi se zlato nudilo na berzi cene i formiranje ponude i potražnje bili jasno vidljivi i transparentni. Moglo bi da se prati da se potpunije vide i razumeju trendovi u kretanju tržišta: kad se povećava otkup zlata kad prodaja. Zlatari kažu da su silom prilika gurnuti u sivu zonu jer ne mogu legalno da kupuju zlato kao sirovinu a javlja se nekontrolisani  odliv preko napumpanog stanja kad se vrši otkup zlata za dalju preprodaju u zemljama Zapadne Evrope i drugih inostranih tržišta.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: