Koze vole da im ishrana bude što raznovrsnija. One će, ako im se ukaže prilika, tokom svog života probati nekoliko stotina različitih biljnih vrsta, što je mnogostruko više u poređenju sa kravama ili ovcama na primer. Isto tako, one su veoma pažljive u izboru hrane i instiktivno ne konzumiraju biljke koje bi mogle da naškode njihovom zdravlju.
Prednost koza u odnosu na ostale domaće životinje je što su jako vešte, tako da mogu da priđu i do najnepristupačnijih mesta u prirodi, a tamo rastu retke lekovite biljke. Obzirom da imaju dobru probavu i jak želuda, one konzumiraju i koru raznog drveća i šiblja, što druge domaće životinje retko čine. A u kori tih biljaka ima jako puno minerala.
Koliko je zdravo kozje mleko?
Pošto se koze hrane zdravo, naročito ako se često puštaju u prirodu gde mogu da biraju i brste najraznovrsnije bilje, i njihovo je mleko veoma zdravo. Stručnjaci kažu, najsličnije mleku majki porodilja. Za hranljivost i blagotvornost kozjeg mleka čovek zna od pamtiveka i koristi ga već vekovima u lekovite svrhe.
Pre svega, ljudi upotrebljavaju kozje mleko za jačanje imunog sistema organizma, protiv alergija, u lečenju malokrvnosti, raznih plućnih oboljenja, bronhitisa, tuberkuloze, za regenerisanje oštećene jetre.
Mnogi nutricionisti i lekari tvde da je kozje mleko daleko hranljivije od kravljeg. Masnije je i bogatije proteinima. Samo jedna čaša obezbediće blizu 20% dnevnih potreba za proteinima.
Kozje mleko ima daleko više vitamina iz B grupe nego kravlje, a ovi vitamini su jako korisni za nervni sistem i za otklanjanje stresa. Možda zvuči neverovatno, ali u kozjem mleku ima gotovo 50% više vitamina A nego u kravljem.
Minerala takođe ima u izobilju. Kada ga već poredimo sa kravljim, kozje mleko u svom sastavu ima oko 130% veću koncentraciju kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak i podstiče normalan rad srca. Zato se može koristiti kao preventiva protiv visokog krvnog pritiska, ali i protiv arteroskleroze.
Kozje mleko sadrži 4 puta više bakra nego kravlje mleko. Odličan je izvor kalcijuma i fosfora, jako bitnih za zdravlje kostiju. Znatne količine cinka i selena, za koje je dokazano da su snažni antioksidansi, čine kozje mleko izuzetnim za jačanje imuniteta. U sastavu kozjeg mleka ima i silicijuma, veoma blagotvornog po nervni sistem, ali i za kožu, kosti i nokte.
Ono sadrži i linolnu kiselinu, koja sprečava pojavu ćelija raka. Oligosaharidi iz kozjeg mleka imaju antiupalno dejstvo i potpomažu normalan rad creva.
U poređenju sa kravljim, kozje mleko ima kud i kamo manju koncentraciju laktoze, za koju se zna da je jak alergen. U kozjem mleku nema kazeina, još jednog veoma opasnog alergena iz kravljeg mleka. Ono je lako svarljivo, ljudski organizam ga svari za svega četrdesetak minuta, za razliku od kravljeg mleka za čije varenje je potrebno više od 2 sata.
Kozje mleko u ljudskoj ishrani i proizvodi od kozjeg mleka
Zbog svog karakterističnog mirisa i ukusa, kozje mleko mnogima i nije tako privlačno, bez obzira na njegova lekovita svojstva. Ali njegova adekvatna prerada u znatnoj meri će smanjiti specifičan miris i ukus. Osim toga, kod nas se gaje i posebne rase koza koje daju mleko čiji miris i ukus nisu tako intenzivni.
Od kozjeg mleka proizvode se odličan kozji sir i jogurt. Surutka od mleka ove domaće životinje je odličan lek za mnoge boljke. Pomaže osobama koje imaju masnu jetru, pa čak i cirozu. Obezbeđuje dovoljno energije mišićima, pročišćava krvotok i snižava holesterol, štiti zube od karijesa, a ima i blago sedativno dejstvo.