Koji su uzroci vrtoglavica?

Uzroci vrtoglavica mogu biti različiti. Ako je reč o oštećenjima različitih moždanih struktura, uzrok je centralnog porekla, pri oštećenjima struktura unutrašnjeg uha, uzrok je perifernog porekla, a vrtoglavice koje nastaju npr. zbog upotrebe nekih lekova, pada krvnog pritiska I drugih različitog uzroka, infekcija, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, vaskulitisa, bolesti krvi kao što su anemija, policitemija ili disproteinemije, govorimo o uzrocima sistemskog porekla. Odnos između perifernih i centralnih uzroka vrtoglavica je 6 : 1.

Kod perifernih oštećenja uz vrtoglavicu je češće prisutan gubitak sluha, mučnina, povraćanje, znojenje i specifičan neurološki znak – nistagmus (tj. nevoljni trzaji očne jabučice u određenom smeru) koji je pokazatelj poremećene funkcije centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu. U zavisnosti od mesta oštećenja, različita je brzina i smer nevoljnih trzaja očne jabučice. Centralni uzroci vrtoglavice su ređi.

Sistemski uzroci mogu zahvatiti periferne i/ili centralne strukture. Osim u slučajevima kada je vrtoglavica izazvana otrovnim proizvodima, obično postoje i drugi neurološki znaci i ispadi. Ukoliko se sumnja na infarkt moždanog stabla, ili malog mozga, neophodno je bolničko lečenje.

Vrtoglavice delimo i u nekoliko kategorija, a to su: vertigo, sinkope i presinkope, poremećaj ravnoteže i neodređene vrtoglavice.

Pod pojmom vertiga podrazumevamo iluziju kretanja bolesnika ili njegove okoline. Osećaj takve vrtoglavice opisuje se kao okretanje oko ose, ljuljanje ili naginjanje, često praćeno vegetativnim simptomima kao što su mučnina, povraćanje i strah, zatim neravnoteža i nistagmus sa zamagljenjem vida ili bez toga. U podlozi je poremećaj srednjih ili perifernih nervnih puteva vestibularnog aparata (centra za ravnotežu). Povezanost vertiga i vegetativnih simptoma pripisuje se brojnim vezama između vestibularnih i autonomnih centara.

Sinkope ili presinkope podrazumevaju osećaj neposrednog gubitka svesti ili nesvestice. Često su praćene neprijatnim osećajem, mučninom, strahom i prolaznim obostranim gubitkom vida. Do takvog poremećaja dolazi u slučajevima kada je količina cirkulacije u mozgu nedovoljna za njegovu snabdevenost kiseonikom i glukozom. Sinkope ili presinkope obično su posedica cirkulatornog poremećaja ili poremećaja srčanog ritma.

Kod bolesnika koji imaju neusklađenost ulaska informacija iz organa koji služe prostornoj orijentaciji, reč je o poremećaju ravnoteže, odnosno osećaju neravnoteže, nesigurnosti ili „pijanstva“ bez vrtoglavice. Uzrok takvom stanju je poremećaj sistema za održanje ravnoteže u unutrašnjem uhu, sistema za vid, dubokog I površnog senzibiliteta, kao I oštećenja maloga mozga ili delova mozga koji su odgovorni za nevoljne pokrete.

Kod pacijenata sa emocionalnim poremećajima pojavljuje se neodređena vrtoglavica, a nastaje kao posledica hiperventilacije, tj. ubrzanog disanja. Obično je reč o „laganoj ošamućenosti“, omaglici ili strahu od padanja što se razlikuje od vrtoglavice, presinkope ili neravnoteže koje su prethodno opisane. Svi oblici vrtoglavice mogu izazvati strah.

Uzroci vrtoglavica

Najvažniji uzroci vrtoglavica su: centralni ili periferni poremećaji i oštećenja, osećaj preteće nesvestice (sinkope), sindrom dizekvilibrijuma te loše definisane vrtoglavice.

Uzrok glavobolja »

Centralni uzroci vrtoglavice

Vrtoglavicu mogu uzrokovati različiti poremećaji i oštećenja moždanog stabla i maloga mozga kao što su: ishemije (smanjen dotok krvi), infarkti (začepljenja krvnih sudova), krvarenja nastala zbog prskanja krvnih sudova, tumori, demijelinizirajuće i degenerativne bolesti kao I virusne infekcije. U zavisnosti od uzroka, vrtoglavica će nastati naglo ili sporo progresivno, a zavisno od mesta oštećenja, moguće je da će biti prisutan nistagmus i različiti drugi neurološki ispadi (otežan vid, poremećaj moždanih nerava, slabost ekstremiteta…).

Najčešći centralni uzrok vrtoglavice jeste poremećaj zadnje moždane cirkulacije u tzv. vertebrobazilarnom slivu koji nazivamo vertebrobazilarnom insuficijencijom. Reč je o poremećaju cirkulacije u produženoj moždini, malom mozgu kao I zadnjim regionima velikog mozga. Pojavi spomenutih tegoba pridonose i degenerativne promene vratne kičme. U blažim oblicima poremećaja vertebrobazilarne cirkulacije, uz vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, smetnje pri hodu i održavanju ravnoteže, mogu biti obostrano izražene smetnje vida, dvoslike, smetnje gutanja i smetnje govora kao I blaže slabosti ekstremiteta u sklopu motornih ispada. U težim slučajevima, pri začepljenju krvnih sudova vertebrobazilarnog sliva, dolazi do naglih i teških moždanih udara sa jednostranom ili obostranom slabostima ekstremiteta i poremećajem stanja svesti do kome i smrtnog ishoda.

Osim vertebrobazilarne insuficijencije, kao cirkulaciini uzrok vrtoglavice poznat je i subclavia steel sindrom, tzv. sindrom krađe krvi.

I tumori smešteni između moždanog stabla i malog mozga, tzv. tumori pontocerebralnog ugla, tokom više godina mogu uzrokovati vrtoglavice ponekad praćene šumom u ušima, gubitkom sluha, zanošenjem i nestabilnošću pri hodu. Može biti prisutna I slabost V., VI., VII., IX. i X. moždanog živca. U kasnijem stadijumu prisutni su i znaci povišenog intrakranijalnog pritiska. Tada je potrebno uraditi hitnu dijagnostiku. Kod mlađih pacijenata je najčešće reč o neurinomu akustičkog nerva, dok je kod starijih češći meningeom, oboje benigni tumori. Iako je reč o dobroćudnim tumorima, svakako moraju biti hirurški odstranjeni.

Oštećenja viših moždanih puteva, u prvom smislu oštećenja velikoga mozga, mogu biti prouzrokovana alkoholom, salicilatima, barbituratima, benzodiazepinima, ali može doći I do funkcionalnih poremećaja, npr. kod epilepsije ili migrene, sa simptomima vrtoglavice.

Sluh je tada uredan, nema poremećaja hoda već samo zanošenja zbog motorne slabosti ekstremiteta. Prisutni su i drugi znaci oštećenja mozga (smetnje govora i razumevanja, gubitak vida, epileptični napadi).

Periferni uzroci vrtoglavice

Ako se pojavi iznenadan i jak napad vrtoglavice sa zanošenjem u stranu lezije-oštećenja, praćen mučninom, povraćanjem i strahom, najverovatnije je reč o vestibularnom neuronitisu, zapaljenju vestibularnog nerva. Simptomi se pogoršavaju pri promeni položaja tela I glave. Osim nestabilnosti, najčešće nema drugih neuroloških ispada. Ponekad se može naći periferna slabost sedmoga moždanog živca, tzv. facijalnog nerva. Uzrok može biti virusna infekcija, a može se javiti u svakoj životnoj dobi. Akutna vrtoglavica se obično spontano gubi nakon nekoliko sati, ali se za nekoliko dana ili nedelja može ponovo vratiti. Neki bolesnici nakon toga imaju hronične probleme neravnoteže.

Nagli početak vrtoglavice sa gubitkom sluha je tipičan za labirintitis. U većini slučajeva uzrok je nepoznat, mada se ponekad sumnja da je potencijalni uzrok virusna manifestna ili nemanifestna infekcija, ili se radi o autoimunim oboljenjima. Bakterijski labirintitis pojavljuje se uz meningitis, mastoiditis ili sa bolestima srednjeg uha, a tada je prisutna jaka vrtoglavica, mučnina, povraćanje i gubitak sluha, te groznica, glavobolja ili bol iza uha. Terapija je antibiotska.

Prilikom okretanja glave u određenu stranu nastaje benigna poziciona vrtoglavica i nistagmus. Pritom se pojavljuje kratkotrajna vrtoglavica u trajanju od nekoliko sekundi s osećajem rotacionog kretanja, često praćena mučninom, ali bez šuma u uhu. Uzrok je taloženje otolita u zadnjem polukružnom kanaliću uha. Simptomi su kratkotrajni i moguće je određenim vežbama položaja glave razgraditi talog, nakon čega vrtoglavica nestaje.

Nadalje, vrtoglavice mogu nastati I nakon povreda glave, I to u 20% slučajeva nakon potresa mozga, zbog oštećenja finih struktura unutrašnjeg uha, I takva vrtoglavica se naziva posttraumatskom vrtoglavicom.

Ako bolesnik dobija spontane napade intenzivne vrtoglavice koji traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, uz punoću i osećaj pritiska u ušima, šum ili fluktuirajući gubitak sluha koji obično prethode vrtoglavici, ali mogu doći i nakon vrtoglavice, ako je u stanju hronične neravnoteže, koja se posebno ispoljava kada se bolesnik kreće, najvjerojatnije je reč o Menierovoj bolesti. Najčešće se pojavljuje u trećoj i četvrtoj dekadi života, a karakteristično je jenjavanje simptoma i ponovnim povratkom tegoba. Terapija je najčešće simptomatska, ali retko i operativna.

Fiziološki uzroci vrtoglavice, zbog neusklađenosti vidnoga i senzitivnog sistema, te centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu, koji služe za prostornu orijentaciju, najčešće su izraženi u nestabilnostima hoda, premda mogu biti uzrokovani i vizuelnim nadražajima bez udruženih vestibularnih i senzitivnih poremećaja (npr. gledanje filma sa automobilskom trkom) ili se vrtoglavica može pojaviti na visini.

Oštećenja unutrašnjeg uha nastala toksičnim delovanjem lekova najčešće aminoglikozida (gentamicin, streptomicin, tobramicin) mogu uzrokovati vrtoglavicu zbog oštećenja labirinta, što dovodi do gubitka sluha, kao I zanošenja u stranu lezije, odnosno oštećenja.

Osećaj preteće nesvestice – sinkope

Osećaj preteće nesvestice (sinkope) najčešće nastaje zbog poremećaja kardiovaskularnog sistema, a često se zamenjuje sa vrtoglavicom. Ima više vrsta sinkopa u odnosu na različite faktore ili bolesti koji je mogu provocirati. Može biti refleksna sinkopa zbog bolesnog karotidnog sinusa magistralnog krvnog suda u vratu, ili mikciona sinkopa (za vreme i nakon mokrenja), tusivna (za vreme kašljanja), psihogena ili neurogena, kao I zbog Valsalva manevra. Najčešći srčani uzrok je nepravilan srčani ritam, ređe i urodjena srčana mana. Osećaj preteće nesvestice pojavljuje se i pri padu krvnog pritiska zbog smanjenog volumena tečnosti u organizmu, zbog upotrebe lekova koji snižavaju krvni pritisak, pri stanju šoka i drop ataka (insuficijenciji moždane cirkulacije zadnje moždane jame, krađe krvi, suženju krvnih sudova koje vode krv u mozak). Sinkopa takodje nastaje usled smanjenja koncentracie kiseonika u krvi i mozgu.

Sindrom disekvilibrijuma

Kod bolesnika sa smanjenjem ili gubitkom osećaja u donjim ekstremitetima izražena je jaka nestabilnost, nesigurnost ili osećaj „pijanstva“ kada pokušaju da hodaju. Tegobe su izraženije u mraku kada postoji smanjenje vidnih nadražaja kojima bi se kompenzovao manjak percepcije. Ti bolesnici često upotrebljavaju izraz „vrtoglavica“ kako bi opisali svoju neravnotežu. Uzrok je oštećenje perifernih nerava na nogama, nedostatak vitamina B12, tabes dorsalis ili mijelopatija. Lečenje uključuje ispravljanje neuroloških poremećaja.

Vrtoglavice bez jasnog organskog porekla oboljenja

Takva vrtoglavica nastaje pri različitim psihogeno uzrokovanim poremećajima (npr. hiperventilacija, neuroza, afektivni poremećaji koji mogu uzrokovati osećaj omaglice, što se može zameniti vrtoglavicom).

DIJAGNOSTIKA

Budući da su uzroci vrtoglavica različiti, obrada bolesnika s vrtoglavicom najčešće zahteva saradnju neurologa, interniste – kardiologa, ORL specijaliste-neurootologa i oftalmologa. Uobičajena dijagnostička procedura podrazumeva: osnovne laboratorijske biohemijske analize krvi, krvne slike, ultrazvučno ispitivanje cirkulacije krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju – Transkranijalni dopler- TCD i Kolor Dopler Sonografija krvnih sudova vrata, EKG – elektrokardiogram, ehokardiografiju-ultrazvuk srca, audio-vestibulometrija,Videonistagmoskopija I ENG – elektronistagmografija, audiometrija, BAER – evocirani potencijali moždanog debla, , RTG vratne kičme i CT (kompjuterizirana tomografija) ili MRI (magnetna rezonanca) mozga.

LEČENJE

Lečenje vrtoglavica zavisi od njihovog uzroka. U slučaju jakih vrtoglavica praćenih mučninom i povraćanjem potrebna je simptomatska terapija koja se sastoji od rehidratacije (nadoknada tečnosti na usta ili u infuzijama), primenom lekova protiv mučnine i za smirenje.

Ako je uzrok periferni, najčešće nije potrebna druga terapija, osim u slučajevima zapaljenja kada se daju i antibiotici. Kod sistemskih oboljenja, način lečenja odredjuje vrsta oboljenja. Kada je reč o vrtoglavicama koje se provociraju položajima glave, nakon smirenja tegoba preporučuje se sprovođenje specijalno profilisanih vežbi.

Kod centralnih uzroka vrtoglavica najčešće je reč o infarktu mozga, tj. moždanom udaru u području moždanog stabla ili maloga mozga, i terapija se u načelu sprovodi prema principima lečenja moždanog udara.

Kod demijelinizacionih oboljenja primjenjuje se terapija specifična za njih, a kad je reč o tumorima, terapija je operativna.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: