Meteoropatija

,,Žiga me koleno, pašće kiša’’. Nekada su nam ovakve izjave naših baka, deka ili roditelja delovale smešno. Međutim, što smo stariji sve više uviđamo da u tome ima neke istine. Naravno, to se ne odnosi na proročke sposobnosti u vidu predviđanja vremena, već na konstataciju da vreme i vremenske prilike i te kako utiču na naše zdravlje.

Ako ste prometili da vreme utiče na vaše zdravlje, verovatno patite od meteoropatije, to jeste preosetljivosti na klimatske promene i nagle promene vremena. U poslednjih nekoliko godina klima se zaista dosta promenila, čemu smo svedoci svakodnevno. Tome su doprineli i nemili događaji i katastrofe kao što je bio cunami ili uragani koji se javljaju gotovo svakodnevno. Pored toga što su se odrazile na životnu sredinu, ove pojave su počele da utiču na zdravlje i raspoloženje velikog broja ljudi, na globalnom niou. I dosad je bilo poznato da klimatski uslovi utiču na telo i psihu.

Atmosferske promene koje su se desile poslednjih godina, ka što su jake kiše ili dugi periodi suše, globalno zagrevanje ili viši procenat vlažnosti, samo su pogoršale stvari. Poslednjih godina temperature su ozbiljno uzdrmane, proleće i jesen traju nekoliko dana, iz zime se prelazi direktno u leto i obrnuto.

Umesto sunčanih dana i kratkih letnjih pljuskova, imamo duge periode ili lepog ili ružnog vremena. Takve vremenske prilike organizmu pričinjavaju ogromnu štetu, jer su ljudi na našim podnebljima genetski naviknuti na postojanje sva četiri godišnja doba.

Kad vreme počne da izaziva psihofizičke tegobe u organizmu, to je znak da se u procesu regulisanja toplote nešto promenilo. Proizvodnja toplote u organizmu zavisi od metabolizma, odnosno od procesa kao npr.ishrane, koji služe za proizvodnju energije i njom upravlja hipotalamus, koji je zadužen i za održavanje telesne temperature. Proizvedenu toplotu najčešće trošimo znojenjem i disanjem. Čim dođe do promene temperature, organizam aktivira sve raspoložive mehanizme kako bi distribuciju i proizvodnju toplote prilagodio novonastalim potrebama. Tako kad naglo zahladi, organizam aktivira rad mišića i lučenje hormona, kako bi se sačuvala telesna toplota. Zatim, kad krenu velike vrućine, organizam teži da se oslobodi toplote i ubrzava disanje i znojenje.

Meteoropatske tegobe mogu pogoditi svaki već oboleli organ, a najugroženiji su nervni i disajni sistem, kao i kardiovaskularni aparat. Pre promene vremena, kod meteoropata se javljaju uznemirenost, nesanica, razdražljivost i preosetljivost, a nakon promene vremena dolazi do hiperaktivnosti, depresije i apatije.

Meteoropatija sama po sebi nije bolest, pa tako ne postoji način za njeno izlečenje. Stres uvek otežava situaciju, zato se preporučuje ukoliko patite od ovoga, da ograničite radne obaveze i tako smanjite fizički i psihički zamor. Ojačajte svoj imunitet zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću. Ako ni to ne donese poboljšanje ili se stanje čak pogorša, u dogovoru sa lekarom pribegava se lekovima. Često je dovoljno samo sredstvo protiv bola, a utežim slučajevima i antidepresiv.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: