Nadjačajte stres u 5 koraka

Život u današnjem društvu koje se svakodnevno menja, razvija i raste, ispunjen je raznim stresnim situacijama. Od jutarnjeg buđenja do uspavljivanja mi smo izloženi stresu sa kojim se naš organizam uglavnom uspešno bori. Međutim, kada se u životu nađemo u situacijama koje su izrazito stresne, bivamo prinuđeni da angažujemo dodatne snage i mehanizme kojima raspolažemo ne bi li uspešno prevazišli stres i pri tom zaštitili svoj fizički integritet i mentalno zdravlje.

Pod stresom najčešće podrazumevamo reakcije na zbivanja u spoljašnjoj sredini koja podrazumevaju promene. To mogu biti i pozitivne promene i dešavanja, poput slavlja, venčanja, rođenja deteta i sl. Ali češće je reč o negativnim okolonstima poput gubitka posla, razvoda, smrti bliske osobe, bolesti bilske osobe ili sopstvene bolesti itd.

Reakcije na stres mogu biti vrlo kompleksne i odigravaju se na fizičkom i psihološkom planu. Međutim, može doći i do reakcija kojih nismo ni svesni, a koje mogu biti iscrpljujuće za nas ukoliko su kontinuirane. Na to da smo pod stresom organizam nas upozorava najčešće preko glavobolje, bola u želucu, intenzivnijim znojenjem, vrtoglavicom, nesanicom, povišenim krvnim pritiskom i sl.

Na psihološkom planu može doći do pojačane anksioznosti, frustracije, pada pažnje i koncentracije, pojačane osetljivosti i razdražljivosti, depresije, pa čak i do paničnih napada. Nekada zbog kumulacije stresa ispoljavamo reakcije koja inače nisu deo svakodnevnog repertoara našeg ponašanja, što se može negativno odraziti na odnose i komunikaciju sa ljudima iz našeg okruženja.

U daljem tekstu pročitajte na koje se sve načine možete najefikasnije izboriti sa ovim opakim neprijateljem Vašeg zdravlja.

nadjacajte-stres-u-5-koraka

Preuzmite kontrolu nad svojim telom

Svakodnevnim fizičkim aktivnostima i vežbama održavajte svoju fizičku kondiciju. Ovo nije direktno u vezi sa podnošenjem stresa, ali indirektno itekako doprinosi smanjenju napetosti, čime organizam lakše izlazi na kraj sa stresom. Te aktivnosti treba da bude u Vama osećaj prijatnosti kako bi ste imali podsticaj i ostali dosledni u vežbanju. Jedan od najefikasnijih načina u redukovanju napetosti uzrokovane stresom jeste joga koje pogodna za svakog, bez obzira na njegove fizičke predispozicije.  Imajte na umu da je fizička aktivnost čovekov zaštitnik od stesa, ali je najvažnije prepoznati i ako je moguće neutralisati glavne uzročnike stresa, takozvane stresore.

Osvestite svoje reakcije na stres

Svoju pažnju treba da maksimalno usmerite na svoja reagovanja u svakodnevnim stresnim okolnostima. Napravite listu aktivnosti u kojoj ćete navesti i opisati svoje reakcije na prijatne i neprijatne situacije tokom par uzastopnih dana. Svako od nas uglavnom dobro poznaje sebe i zna kako obično reaguje u različitim situacijama. Detaljno razmotrite svaku situaciju i stavite na papir sva osećanja koja su prisutna u toj situaciji. Potom preispitajte sebe koliko koristi imate od niza neprijatnih osećanja provociranih stresom i na koji način takve reakcije mogu doprineti rešavanju konkretnog problema.

Promenite fokus sa negativnih na pozitivne misli

Promena načina na koji razumemo stresnu situaciju odlična je metoda za savladavanje stresa. Naše negativne reakcije na stres nisu neposredno uzrokovane stresom, već između stresa i reakcije postoji karika koja ih povezuje – naše razumevanje konkretne stresne situacije. Naime, sve što se dešava oko nas može biti pozitivno ili negativno, zavisno od toga kako ga mi doživljavamo i interpretiramo.

Ukoliko nas, na primer, svakodnevno iritira neka navika u ponašanju našeg kolege na poslu, mi možemo biti besni frustrirani, pri tome lepeći toj osobi razne etikete sa negativnom konotacijom. Ovo samo dodatno pojačava negativni uticaj situacije i dovodi do još veće frustriranosti i nezadovoljstva. A moguće je da Vaš kolega nema ni pojma da Vas u tolikoj meri iritira neko njegovo ponašanje. Mnogo je bolje da kolegi u odgovarajućem trenutku, onda kada ste lepo raspoloženi i Vi i on, ukažete na ponašanje koje Vam smeta i da ga pri tome zamolite da isto ponašanje koriguje.

Možda će ta sugestija uroditi plodom, pa će buduća saradnja biti prijatnija. U suprotnom, ostaje Vam da prihvatite činjenicu da je sasvim normalno da postoje ljudi koji ne misle poput Vas i koji se ne moraju slagati sa Vama. U tomu slučaju, ono što možete učiniti je da preusmerite svoje misli na ono što je prijatno i što Vas opušta u Vašem poslu i da pritom ne razmišljate o iritantnim postupcima kolege. Sa ovakvim situacijama čovek se sreće i izvan poslovnog života. Međutim, isljučivo je na Vama da se potrudite da sebe poštedite stresa u cilju očuvanja zdravlja.

Ograničite broj planiranih obaveza

Onda kada je to moguće, poštedite sebe nekih prethodno planiranih zadataka i planova. Svakoga dana, svako od nas trudi se da završi pregršt sitnih poslova, pa uveče biva iscrpljen i slomljen, najčešće sa osećanjem da nije uspeo da sve obavi. Čovek neprestano kalkuliše kako da ispuni sve obaveze koje je prihvatio i koje mu nameću njegove uloge – roditeljske, poslovne, lične, građanske. A unapred je svestan da će neki zadaci biti nekvalitetno obavljeni.

Zato je najbolje da smanjite obim planova i postavite prioritete. Tako ćete lakše ispoštovati rokove, a samim tim ćete znatno smanjiti količinu napetosti, tačnije stresa. Dakle, budite manje zahtevniji prema samom sebi, jer u suprotnom gubite previše snage i tako umanjujete svoju efikasnost.

Pronađite u svakom danu malo vremena sa sebe

Usled životne trke tipične za savremenog čoveka, uz dobro poznatu pomisao „uh, kada bi dan trajao 48 sati“, najamnje pomišljamo na sopstvene potrebe. Vreme je da zastanete malo i da u svakom danu bez izgovora pronađete malo vremena za sebe i za aktivnosti koje Vas relaksiraju i koje Vam prijaju. To će imati dogoročno blagotvorno dejstvo na Vaše mentalno i fizičko zdravlje, a uz to ćete početi i da uživate u životu.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: