Naš narod kaže ,,jutro je pametnije od večeri’’. A samo mi znamo šta se s našim organizmom događa u toku te večeri. Problemi i brige koje nas preko dana opterećuju, neće nestati ukoliko ih prespavamo, već će se manifestovati i na fizički način.
Manjak sna ili nedovoljno kvalitetean san je problem sa kojim se suočava ogroman deo svetske populacije, a svakom od nas se makar jednom u životu desilo da ne možemo zaspati ili se probudimo nenaspavani. San je osnova za zdrav život, jer omogućava regeneraciju i oporavak organizma nakon napornog dana, i reguliše naš biološki ritam. Spavanje je period nereagovanja na spoljne i unutrašnje draži i za ljude jeneaktivnost tokom noći je osnova njihovog opstanka. Neadaptivne, neefikasne i destruktivne forme ponašanja kod čoveka sprečavaju noćno spavanje i izazivaju nesanicu, koja ostavlja posledice na sve aspekte života.
Problemi sa spavanjem su u velikoj meri posledica učinka savremenih tehnologija. Svedoci smo saznanja da čovek iz godine u godinu sve manje vremena provodi u noćnom spavanju. Kad prekinemo prirodni ritam dana i noći iz bilo kog razloga, rizikujemo da pokrenemo čitav niz problema, jer pokušavamo da promenimo navike organizma. Ono što radimo noću utiče na sve aktivnosti koje obavljamo danju, npr. na učenje, veštine, pamćenje, fizičku izdržljivost, zdravlje, a najviše na naše raspoloženje, pa nije čudno da hronični poremećaj sna predstavlja jedan od okidača za depresiju.
Čovek poseduje senzore u organizmu koji direktno mozgu, odnosno epofizi šalju poruke o tome da li je dan ili noć. Kao odgovor na mrak, ovaj izraštaj moždanog tkiva stvara hormon melatonin koji izaziva san, i šalje naredbu za san onim delovima mozga koji regulišu procese održavanja telesne temperature, proizvodnje hormona, itd. Nesanica se manifestuje ukoliko vam je potrebno više od pola sata da zaspite, i to vam se dešava više od tri puta nedeljno.
Nije svako loše spavanje nesanica. Ukoliko se zbog svojih noćnih navika malo naspavate, ali se ne osećate slabo i neraspoloženo tokom dana, vi nemate nesanicu. Oni koji se teško uspavljuju ili bude, a nemaju nesanicu, pate od poremećaja faze sna. U ovom slučaju ljudi pokušavaju da zaspe u pogrešno vreme. Ovo je najčešće kod adolescenata i studenata koji do kasnih noćnih sati ostaju budni zbog obaveza.
Hronična nesanica dovodi do razdražljivosti, glavobolje, bolova u mišićima… Slabija nam je koncentracija i umanjena sposobnost da se borimo sa problemima i da ih rešavamo. Takođe, smanjuje se i vitalnost organizma, a povećava rizik od ispoljavanja depresije, pogotovo kod osoba koje su dve do tri nedelje patile od konstantne nesanice.
Jedini lek za nesanicu, ukoliko je okarakterišemo kao oboljenje je fundamentalna promena životnih navika i režima ishrane i spavanja.
izvor: Sanovnik tumač