Probiotici u ishrani

Sve više ljudi pokazuje zanimanje za probiotike. Svetska zdravstvena organizacija probiotike smatra živim mikroorganizmima, koji ukoliko se unose u određenim dozama, mogu doprineti zdravlju. Staništa probiotika su, na prvom mestu sistem organa varenja, ženski urogenitalni trakt, nosni otvor, očna konjuktiva.

Probiotikom se naziva i svaka namirnica u kojoj ima aktivnih materija koje blagotvorno utiču na zdravlje.
Ispituje se uticaj probiotika kada je reč o digestivnom traktu, urogenitalnom traktu kod nežnijeg pola, alergijama, infekcija disajnih kanala kod mališana; a istražuje se i verovanje da probiotici smanjuju rizik od nastanka nekih vrsta kancera, pre svega kancera na debelom crevu. Probioticima se snabdevamo putem hrane.

Izvori probiotika

Jogurt je čuvena riznica probiotika, prijateljskih bakterija (laktobacilus i bifidobakterija koje doprinose ravnoteži organa varenja, ublažuju nadimanje i stomačne gasove, rešavaju problem proliva i zatvora kao i drugih stomačnih tegoba. Naučnici veruju da jogurt ima sposobnost da ublaži znake laktozne intolerancije. Naročito su bitne vrste u kojima ima više živih kultura.
Kefir dosta podseća na jogurt, a u njemu ima važnih probiotičkih kultura i više tipova kvasaca. Reč je, ustvari, o fermentisanom mleku, čije konzumiranje je dozvoljeno i ljudima koji loše podnose laktozu. Kao i jogurt, kefir obiluje B vitaminima, a poseduje i E vitamin.

Sir gauda, kao i još pojedini fermentisani meki sirevi, poseduju laktobacilus, a on ima sposobnost da opstane i posle delovanja želudačne kiseline. Osim navedenog, sir neretko nosi i neke od probiotika koji doprinose imunom sistemu.

U kiselom kupusu ima bakterija pod nazivom leuconostoc, pediococus i laktobacilius. Navedene bakterije potiču od kišeljenja, odnosno fermentacije kupusa. Reč je, verovatno, o najmoćnijem prirodnom probiotiku koji potpomaže funkciju digestivnog trakta, pa u kombinaciji sa obiljem vitamina kojih takođe ima u kiselom kupusu, smanjuje rizik od pojave gastritisa, ranice na želucu, a studije ukazuju na to i da smanjuje rizik od nekih tipova kancera.

Japanci često doručkuju Miso supu, koja je prava riznica probiotskih bakterija, njih preko 160. Miso supa je niskokalorična, a bogata antioksidansima i B vitaminima. Miso supu možete pripremiti tako što ćete u trgovini zdrave hrane nabaviti alge, povrće i pečurke.

Tempeh je poznata hrana nastala sojinom fermentacijom. U tempehu ima prirodnih antibiotika, a izoflavon sei većim delom i saponini kompletno zadržavaju. Proteini su takođe bitni sastojci tempeha, a to je razlog što baš njime mnogi vegani i vegeterijanci nadoknađuju neunošenje mesa. Ukus tempeha može se uporediti sa ukusom pečuraka, a moguće ga je napraviti i kod kuće.

Kiseli krastavci i sva turšija zauzimaju još jedno mesto na listi hrane bogate probioticima. Moć morske soli je da pomogne razvoj tih bakterija.
U hrani koja obiluje probioticima ima živih bakterija, a prebiotici su ostaci hrane koji nisu svareni (većinom oligosaharid) koji su hrana za korisne bakterije nastanjene unutar digestivnog sistema. Banana, špargla, ovsena kaša, med, crveno vino, mahunarke su izvor prebiotika. Moć prebiotika je da ojačaju aktivnost probiotika.
Probiotike možete konzumirati i putem kapsula, mada je preporučljivo prethodno potražiti savet doktora.

Pre upotrebe bilo koje nove hrane, svakako je najbolje da uradite test intolerancije da vidite da li ste možda baš na tu hranu alergični. Test možete uraditi ovde: http://www.poliklinika-analiza.hr/

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: