Šifre na laboratorijskim nalazima za većinu pacijenata predstavljau tajanstveni vid komunikacije između lekara i različitih specijalnosti. To je za njih samo gomila brojki i slova koja na prvi pogled nema nikakvo značenje. A ljudi su nestrpljivi da što pre saznaju kakvi su im rezultati.
Analize krvi su neophodne da bi se postavila adekvatna dijagnoza i usmerilo lečenje. Da bi dobijeni rezultati bili što tačniji, lekari savetuju da se uzdržavamo od jela 12 sati pre davanja krvi. Pacijentima se u laboratoriji najčešće radi kompletna krvna slika, kako bi moglo što bolje da se proceni opšte zdravlje i što lakše otkriju eventualni poremećaji. Krv se uzima iz vene ili iz jagodice prsta, a kod novorođenčadi i iz pete.
Krv predstavlja tkivo koje neprestano cirkuliše i tako dolazi u vezu sa svim drugim organima i tkivima. Zato predstavlja idealan uzorak za otkrivanje bolesti. Eritrociti prenose kiseonik u sve delove organizma. Trombociti štite od krvarenja, a leukociti učestvuju u odbrani organizma od bakterijskih i virusnih infekcija.
Smanjenje broja eritrocita, hemoglobina i hematokrita, a još više promena prosečnog volumena eritrocita i prosečne koncentracije hemoglobina u eritrocitima, jasan su znak upozorenja na postojanje nekog oblika malokrvnosti. Povišen ili snižen broj leukocita uz promene u diferencijalnoj krvnoj slici upozorava na postojanje akutne bakterijske ili virusne upale.
Zbog svega ovoga analize krvne slike su jako važne u očuvanju našeg zdravlja.
Kako se tumače nalazi?
Kompletna analiza krvi oslanja se na ukupno 18 parametara koji daju podatke o broju krvnih elemenata, kao i podatke o morfologiji samih ćelija.
RBC (Eritrociti) – Crvena krvna zrnca su najbrojnije ćelije krvi. Njihova osnovna uloga je da transportuju kiseonik od pluća do tkiva. Smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca jasno ukazuje na anemiju, koja se svrstava u jedan od najčešćih zdravstvenih problema.
Hb (Hemoglobin) – Hemoglobin se naziva i „krvna boja“. On vezuje kiseonik i doprema ga do tkiva. Pad njegove vrednosti obično je znak anemije.
Htc (Hematokrit) – Označava zapreminski udeo eritrocita u jedinici pune krvi. Poremećaji njegovih vrednosti isto su pokazatelj anemije.
MVC – Prosečna zapremina eritrocita. Povišene ili snižene vrednosti mogu da budu najraniji znaci malokrvnosti.
MCH – Srednji sadržaj hemoglobina u eritrocitu.
MCHC – Srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima. Zahvaljujući rezultatima MVC, MCH i MCHC parametara mogu se uočiti promene vrednosti ukupnog broja eritrocita i hemoglobina, što je takođe signal za postojanje anemije.
RDW – Raspodela eritrocita po zapremini.
WBC (Leukociti) – Bela krvna zrnca predstavljaju odbrambeni sistem organizma. Njihove vrednosti povećane su u slučaju infekcija, zapaljenskih procesa, leukemije, malignih oboljenja… Neka fiziološka stanja, poput trudnoće, pojačanog fizičkog napora ili stresa uzrokuju blagi porast broja belih krvnih zrnaca. Smanjena vrednost leukocita sreće se kod terapije hidrostaticima, kod virusnih infekcija i nekih naslednih oboljenja.
Leukocitarna formula – Predstavlja međusobni odnos pojedinih vrsta leukocita i njihov relativni brojčani odnos. Povećane vrednosti pružaju uvid da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji.
Neutrofilni segmentirani granulociti – U akutnim bakterijskim infekcijama javlja se povećan broj leukocita sa povećanim procentom neutrofilnih granulocita.
Limfociti – Kada je broj leukocita umanjen uz povećani procenat limfocita, obično je reč o nekoj virusnoj infekciji.
Eozinofilni granulociti – Povećan broj eozinofila se javlja kod infekcija bakterijama i parazitima, psorijaze, gastrointestinalnih bolesti. Takođe, povišena vrednost ovog parametra ukazuje na moguće postojanje nekih alergijskih rekacija.
Bazofilni granulociti – Povećan broj bazofila sreće se kod preosetljivosti na određene lekove, hipotireoze, infekcija virusom gripa i kod varičele.
Monociti – Povećan broj monocita javlja se kod infektivne mononukleoze. Klinički značaj imaju samo vrednosti veće od normalnih.
PLT (Trombociti, krvne pločice) – Zajedno sa drugim faktorima koagulacije, omogućavaju zaustavljanje krvarenja nakon povrede krvnog suda. Ako su niže vrednosti od propisanih, onda pacijent spada u rizičnu grupu od krvarenja, a ako su više, moguće je stvaranje tromba.
MPV – Prosečna zapremina trombocita. Treba se pre svega pratiti kod malokrvnih osoba.
PCT – Zapreminski udeo trombocita u jedinici pune krvi.
PDW – Raspodela trombocita po zapremini.