Ubrzan i često poremećen ritam života, neretka nemogućnost da sa lakoćom i potpuno uspešno realizujete sve svoje zamisli i planove, izloženost stresu, problemi, samo su neki od razloga koji vas polako, ali sigurno mogu uvesti u stanje anksioznosti.
Šta je anksioznost?
Anksioznost nije ništa drugo do prirodna reakcija vašeg organizma na gore pomenute okolnosti.
Dakle, to je problem, koji nastaje uglavnom kao posledica drugih, pritom nagomilanih problema.
Pritom, treba istaći činjenicu, da mnogi ljudi, anksioznost doživljavaju kao bolest, a to nije tačno.
Anksioznost, bilo vaša ili tuđa nije bolest, već samo trenutni poremećaj koji je praćen promenom vašeg ponašanja i doživljaja sebe i okoline.
Koji simptomi otkrivaju anksioznost?
Simptomi koji otkrivaju anksioznost su pre svega, čest i intezivan osećaj uznemirenosti i teskobe, sklonost ka povlačenju u sebe i pad želje za komunikacijom sa drugim ljudima.
Anksiozna osoba, takvo svoje stanje posmatra kao nepromenjivo i često doživljava osećaj očaja koji je još dublje povlači u ponor prividnog beznađa.
Zbog toga, neretko se dešava da anksiozna osoba ima i fizičke simptome bolesti, pa gubi na težini, usled gubitka volje i potrebe za hranom, znoje joj se dlanovi, drhte joj ruke i sklona je čestom plakanju ili ispoljavanju razdražljivosti i promenama raspoloženja.
Kako se leči anksioznost?
Proces lečenja anksioznosti, počinje u trenutku odluke anksiozne osobe, da sa svojim problemom želi da se izbori.
To nije uvek jednostavno i lako, posebno ako se uzme u obzir pad životne volje i osećaj očaja koji je konstantno prisutan.
Zato, korisno je ukoliko anksiozna osoba uspi da se unutar svoje ličnosti suoči sa izvorom problema i da prepozna način da ih reši. Nekada je put do rešavanja problema, čak i jednostavna mogućnost da se osoba sa njima pomiri i da ih prihvati kao činjenicu na koju nema uticaj, ukoliko je tako.
Zatim, potrebno je da svu svoju energiju usmeri u pravcu želje da se svakim danom oseti bar malo pozitivnije i vedrije u odnosu na prethodni dan.
Izvor pozitivnih misli je veoma bitan u lečenju.
Zato anksiozna osoba treba da radi sve ono što joj donosi i pruža makar mali osećaj emotivne ispunjenosti i zadovoljstva.
Neretko, u tome može pomoći neki novi ili možda davno zapostavljeni hobi, šetnja i pre svega neprestani trud i podrška ljudi u neposrednoj okolini.
Takođe, razgovor sa stručnim licem, može dati primetne i važne rezultate u procesu lečenja anksioznosti, a upravo na tu fazu lečenja, neretko se nadovezuje i terapija medikamentima, koju je uvek potrebno uzimati uz savet lekara.
Dovoljno sna, izbegavanje negativnih razgovora i stresnih situacija, pogoduje procesu lečenja.
Ponekad, pozitivan uticaj može imati i kratak period povlačenja u sebe i prepuštanje samoanalizi i analizi okolnosti koje su dovele do stanja anksioznosti.
Ono što je važno, jeste da anksiozna osoba prihvati i podrži sama sebe i da se nikako ne prepusti samokritici ili samoosudi. Naprotiv, anksiozna osoba treba da nauči da ceni i voli sebe.
Takodje, možete potražiti stručnu pomoć koja ja je svakako preporučljiva. Jedna od klinika koja tu možda može pomoći je Medihelp.