Šta je autizam i kako ga lečiti‏?

Komunikacija i interakcija koju je ljudsko biće spremno i sposobno da ostvari pri kontaktu sa drugim ljudima, u velikoj meri određeno je i uslovljeno stepenom mogućnosti razvoja njegove socijalne inteligencije, ali i načinom usmeravanja i izražavanja zapažanja i doživljaja okoline.
Onda kada komunikacija i interakcija određenog pojedinca sa ljudima u okruženju ne postoji, sa sigurnošću se može reći da postoji prisustvo određenog vida poremećaja u razvoju i mogućnosti razvoja njegove socijalne inteligencije i u razvoju interakcije.

Jedan od takvih poremećaja, dakle poremećaj u komunikaciji i nesposobnost realizacije interakcije sa okolinom, jeste autizam.

Zašto nastaje ovaj poremećaj?

Za autizam, ne može se sa apsolutnom sigurnošću reći zašto nastaje.
Ipak, ono što se zna, jeste da na to u velikoj meri može uticati genetska predispozicija. Vrsta poremećaja gena koja može uzrokovati ovaj problem, nije do detalja ispitana, ali se zna da je reč o teratogenim poremećajima usled kojih dolazi do defektnih promena prilikom rođenja.
Pored genetskog faktora, smatra se da na pojavu autizma mogu uticati i određeni drugi faktori, kao što su prisustvo paralelnih poremećaja, kao što je recimo prisustvo daunovog sindroma.

Kako i kada prepoznati autizam?

Obzirom da se autizam uglavnom javlja već u samom trenutku rođenja ili do njegovog nastanka i razvoja dolazi neposredno nakon toga, jasno je da se i prvi znaci ovog poremećaja mogu primetiti već tada.
U trenutku kada dete dođe u situaciju u kojoj je potrebno da pokaže prvu interakciju sa okolinom i sposobnost umeća komunikacije, mogu se uočiti simptomi autizma.
Osoba, obolela od autizma, ima problema u ostvarenju verbalne i neverbalne komunikacije. Ona za tako nešto čak i nema interesovanja i svaku svoju impresiju o okolini sklona je da zadržava u sebi.
Obavezu da komunicira, obolela osoba doživljava kao teret i to u njoj stvara osećaj teskobe, nervozu i razdražljivost, potrebu da se povuče i izdvoji.
Uz to, autizam je često praćen i simptomima veoma specifičnog ponašanja. Tako, osobe obolele od autizma, često ukoliko uopšte bilo šta i govore, govore specifično. Recimo, sebe oslovljavaju u trećem licu jednine, ponavljaju reči drugih ljudi ili fraze koje su čuli na televiziji i nemaju sposobnost racionalnog doživljavanja smisla reči koje su im upućene i koje oni upućuju.
Takođe, osobe obolele od autizma, neretko imaju neobična interesovanja, umeju da pokažu svoju kreativnost, ali ne vide značaj u tome da to drugi primete.
Često su perfekcionisti, kada je reč o načinu na koji slažu predmete i u tome umeju da provode sate i sate svog vremena.
Ne prepoznaju i ne pokazuju osećaj za humor i potrebu za šalom.

Da li je autizam moguće lečiti i kako?

Na svu sreću, autizam je moguće lečiti, ali mera uspešnosti lečenja zavisi od stepena razvijenosti poremećaja.
Mesto na kome počinje proces lečenja je porodica.
Obolelim osobama je neophodna podrška, pažnja, strpljenje i poverenje.
Neretko, oni sami teško razumeju i prihvataju sebe i osuda porodice za njih je otežavajuća okolnost koja dovodi do progresije poremećaja.
Takođe, autizam se leči i defektološkim tretmanima, bihejvioralnim postupkom, grupnim terapijama i medikamentima.
Veliki trud i dugotrajne terapije mogu dati male rezultate, ali mali korak u lečenju ovog poremećaja otvara put ka velikom.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: