Šta je NLP?

Da li ste nekada čuli za NLP? To je skraćenica za neurolingvističko programiranje. Da li sada zvuči jasnije? Mnogi od nas nisu čuli za tu metodu, ali smo je nekada možda intuitivno upotrebili u životu. Mnoge poznate ličnosti, političari, spiritualne vođe prolaze kroz škole za NLP da bi olakšali svoj proboj u javnost i stekli više poverenja ljudi, što je osnova svih međuljudskih odnosa.

Neurolingvističko programiranje podrazumeva interdisciplinarno mešanje metoda nekoliko nauka. Kao što same reči u NLP kažu, neurologija daje znanja o nervnim sinapsama i moždanim procesima, te i neminovnostima usled zakonitosti nervnog sistema. Lingvistika istražuje obrasce za koje se vezujemo posredstvom reči i rečeničkih konstrukcija, a programiranje je deo metodologije koji sve navedeno postavlja u sistematizovanu celinu koja je pregledna i shodno tome upotrebljiva u svakodnevnom životu.

Kako NLP zapravo funkcioniše

Kada se pripremamo za određene okolnosti, svako od nas ponekad izvrši vizuelizaciju događaja ili zamisli dijalog za koji se sprema. Ako niste znali, to pripada postupku NLP. NLP je programiranje sopstvenih doživljaja i očekivanja u skladu sa željenim posledicama. Mapiranje koje pravi mentalne projekcije izaziva doživljaj u čulima – čulu vida, sluha, dodira i drugo. Koren NLP potiče još od prvih koraka psihoanalize, jer je Frojd govorio o verbalnoj uslovljenosti naših iskustava. Samo ono što iskazujemo jeste ono što doživljavamo i ne možemo da iskažemo ono o čemu nemamo iskustva. Frojd je još rekao da su reči instrumenti svesti i da imaju veliku moć. Shodno tome, sedamdesetih godina dvadesetog veka dva naučnika su povezala prirodne i društvene nauke stvorivši NLP. Ričard Bandler i Džon Grinder proširili su ovo shvatanje i komunikološki objasnili neuronske procese ulaženja informacija u centar – mozak – njihovu obradu unutar njega (sistematizaciju po lingvističkim pravilima) i zatim postupak diseminovanja novih značenja posredstvom metodološke mape (programiranja). Svesno može da utiče na nesvesno i zato je reč o programiranju, koje može da se podesi ili nametne.

NLP je dobra metoda koju svesno možemo sami da primenimo na sebe, ali ona postoji i ako nismo svesni. Mnogi ljudi imaju tzv. obrazac ponašanja, a reč je o sopstvenom mehanizmu rešavanja određenih okolnosti koje su kao takve mapirali. Dakle, oni nisu svesno izabrali program, ali jesu programirani, desio se NLP.

U skladu sa tim teorija o NLP prepoznaje metaprogram, tj. ono što je glavna postavka u neurolingvističkom sistemu. To ne mora biti vrednosno određeno, to jest nije ni dobro ni loše, samo postoji. Glavni postupci koje NLP izaziva unutar tog metaprograma jesu brisanje, izobličavanje i generalizacija. Brisanje u NLP znači potpuno ignorisanje nekih događaja ili saznanja, kao kada unutar razgovora na maternjem jeziku iznenada čujemo stranu reč koju prvi put čujemo, ali ona nije od suštinskog značaja za razumevanje razgovora. Izobličavanje bismo mogli da uporedimo takođe sa razgovorom u kojem učestvuju nepoznati izrazi – ako ne razumemo šta znači neka reč koja je važna za razumevanje, npr. moralno možemo da „prevedemo“ kao nešto što se mora. NLP preporučuje treći stupanj postupanja, kada iz pojedinačnih utisaka stvorimo jedan dominantan koji ćemo ubuduće primenjivati u obliku obrasca. NLP je dobra metoda za svakodnevni život, samo upućuje da treba biti svestan tih postupaka, a ne nasummice ih primenjivati.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: