Štitna žlezda

Štitna žlezda, odnosno tiroida je jedna od endokrinih žlezda i smeštena je na prednjoj strani vrata, ispod grkljana. Prosečno teži oko dvadesetak grama i spada među najveće žlezde u telu. Hormoni koje luči regulišu mnoge procese u organizmu, poput termoregulacije, metabolizma, rada srca i funkcionisanja nervnog sistema, a kod žena i na reproduktivni sistem.

Takođe, ovi hormoni utiču i na izgled i kvalitet kože i kose. Pošto je ova žlezda jedan od osnovnih pokretača bioloških procesa u organizmu, treba je redovno kontrolisati jer svako pojačano ili sanjeno lučenje hormona može izazvati poremećaje u telu.

Hormoni koje luči štitna žlezda utiču na rast i sazrevanje, ubrzavaju razgradnju masti, i imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema. Zato našem organizmu ne prija ni njihova smanjena ni uvećana proizvodnja. Pojačano lučenje hormona štitaste žlezde, odnosno hipertireoidizam, manifestuje se kroz ubrzanje pulsa i rada srca, brzo i lako zamaranje, kao i kroz poremećaje sna i nglo mršavljenje. Dok se pri povećanoj proizvodnji hormona javlja gubitak telesne težine za hipotireozu, odnosno smanjeno lučenje hormona, je karakteristična pojava prekomerne gojaznosti i izrazita osetljivost na hladnoću.

Takođe, oboljenje koje se veoma često javlja, posebno u zemljama gde je povećan nivo radijacije, je tumor štitne žlezde, u narodu poznatiji kao gušavost ili struma. Kod ovog oboljenja dolazi do rasta štitne žlezde i stvaranja tumora koji vrši pritisak na susedne organe, dušnik, krvne sudove i nerve, što dovodi do promuklosti. Postoje dva oblika ovog oboljenja, a to su toksična struma i eutireoidna. Toksična je teži oblik oboljenja, zahvaćena je cela žlezda, njene funkcije su potpuno poremećene i mogu prouzrokovati razne zapaljenske procese. Lakši oblik oboljenja nastaje uglavnom zbog loše ishrane, osiromašene jodom. Lakši oblik nema težih posledica po organizam, osim možda estetskih, zbog vidljivih izraslina, dok se teži oblik mora lečiti.

Do poremećaja u radu tiroidne žlezde mnogo češće dolazi kod žena. To je naročito zato što ovi poremećaji mogu negativno da se odraze na menstrualni ciklus i plodnost. Takođe, u trudnoći, hormoni iz štitne žlezde majke su neophodni za pravilan razvoj ploda u prva tri meseca, jer nakon toga on počinje sam da ih stvara. Najčešći uzrok poremećaja rada tiroide je nedostatak joda, pa ga treba unositi u većim količinama kroz hranu. Treba koristiti jodiranu so, morsku ribu spremljenu sa što manje masnoće, šargarepu i brokoli koji su prirodna skladišta joda.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Pogledajte i ovo: