Za pravilnan anatomski razvoj muškaraca i žena, kao i za normalanu sposobnost reprodukcije, žlezde u organizmu imaju najveću ulogu. Ljudi su odavno upoznati sa nekim složenijim žlezdama koje luče svoje sekreta preko kanala u spoljnu sredinu, kao što su pljuvačka ili znoj.
Međutim, ljudsko telo poseduje čitav spektar žlezda sa unutrašnjim lučenje, koje izbacuju svoje sekrete direktno u krvotok. Ove žlezde se nazivaju endokrinim i njihovie izlučevine stimulišu ili regulišu funkcionisanje drugih organa.
Supstance iz tih lučevina se nazivaju hormonima i njih luče te žlezde bez izvodnog kanala, zato što ne upućuju svoje proizvode u kanale, već neposredno u krvotok. Hormone takođe stvaraju i neki organi kao što su jetra i bubrezi, ali većina hormona je proizvod žlezda. Svaki od njih ima svoje posebno dejstvo u telu. Uopšte, zadatak hormona je da regulišu unutrašnje funkcije tela, kao što su rast, ishrana ili stvaranje zaliha hranljivih materija i njihovo korišćenje kao i procesi razmnožavanja. Ako žlezde proizvode suviše ili nedovoljno hormona, to može da dovede do poremećaja u organizmu i stvaranju raznih oboljenja.
Najvažnija endokrina žlezda je hipofiza jer ona upravlja i radom svih drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Veličine je otprilike kao zrno graška i pridodata je donjoj površini mozga. Podeljena je u prednji i zadnji režanj, kroz koje prolaze nervi. Hipofiza proizvodi hormon rasta, dva hormona koji kontrolišu korišćenje vode i masti i služe za termoregulaciju i regulisanje krvnog pritiska. Takođe, nadzire i razvoj polnih osobina kod oba pola.
Iznad vrha oba bubrega nalazi se po jedna nadbubrežna žlezda koja je poznata po tome što luči hormon koji se zove adrenalin. Ovaj hormon utiče na krvni pritisak i reakcije pri uzbuđenju ili neuobičajenim situacijama u kojima se nađemo. Kada se čovek uzbudi ili uplaši, stvara se više ovog hormona i mi tad osećamo nalet energije i emocija, počinjemo da se znojimo, odnosno ceo naš organizam reaguje.
Polni hormoni koji se dele na muške i ženske se nalaze kod oba pola, ali onaj koji je više zastupljen će odrediti kako će se osoba ponašati, jer oni utiču na razvoj sekundarnih polnih razlika među polovima. Muški hormoni se nazivaju androgenim, a ženski su progesteron i estrogen. Razvoj promena je najuočljiviji u periodu puberteta, one su najprimetnije u reproduktivnom dobu, a manje su primetne u periodu kada nivo proizvodnje hormona opada, kod žena u periodu menopauze, a kod muškaraca sa godinama.