Idealna solucija da izbegnemo prehlade, infekcije i druge zdravstvene tegobe jeste upravo – da se pravilno hranimo. Lekari tvrde da je najbitnije redovno prati ruke mlakom vodom i sapunom, dovoljno spavati i ishranu obogatiti povrćem i voćem. Na taj način manje ste izloženi prehladama, virusima, bakterijama. Voće i povrće je prebogato antioksidansima – mnoštvom minerala i vitamina koji su saveznici imunog sistema.
Antioksidansi i druge blagodeti voća i povrća
Antioksidansima smatramo mineralne materije, vitamine i ostale hranljive materije koje brane i regenerišu ćelije koje su oštetili slobodni radikali. Smatra se da sve ovo štiti i od mnoštva hroničnih oboljenja.
Ukoliko obogatite svoju ishranu bilo kojom vrstom voća i povrća, uradićete mnogo za dobrobit svog zdravlja. Međutim, postoji voće i povrće koje poseduje više antioksidanasa u odnosu na neko drugo. 3 ključna antioksidans vitamina su beta – karotin, C vitamin i E vitamin. U bilo kom voću i povrću možete pronaći pomenute vitamine u manjim dozama, a više ih ima unutar obojenog voća i povrća, posebno u voću i povrću ljubičaste, plave, žute, narandžaste i crvene nijanse. Kako biste ostvarili maksimalne blagodeti dragocenog voća, najbolje je jesti ih sveže, ili ih prokuvati na pari, ali voditi računa da se ne prekuva, a i prženje treba izbegavati.
Kajsije, breskve, nektarine,crveni grejpfrut, lubenica, mandarina, bundeva, paradajz, spanać, brokoli, dinja, šargarepa, cvekla, zelena cvekla, slatki krompir – poseduju dosta beta – karotina i snabdevaju vitaminom A koji reguliše aktivnost imuniteta i deluje preventivno na degenerativna oboljenja koja nastaju u procesu starenja.
Jabuke, luk, čajevi, crno vino prava su riznica kvercetina, koji deluje protivupalno i pomaže u slučaju alergija i infekcija.
Celer i zelena paprika obiluju luteolinom, flavonidom koji doprinosi u lečenju upalnih procesa, a ima pokazatelja i da može pomoći u suzbijanju zapaljenja mozga, demencije i ozloglašene Alchajmerove bolesti.
Čajevi su izvori katehina koji mogu sniziti opasnost od srčanih oboljenja, raka i Alchajmerove bolesti.
U bobičastom voću, nektarinama, grejpfrutu, brokoliju, kiviju, mangu, pomorandžama, papaji, paprikama, slatkom krompiru, slatkom krompiru, karfiolu, kelju, grašku – pronaći ćete znatne doze C vitamina, o čijoj važnosti za imuni sistem se mnogo zna.
U brokoliju, šargarepi, mangu, koštunjavom voću, bundevi, crvenoj paprici, spanaću, suncokretovim semenkama, biljnim uljima, spanaću – ima mnogo E vitamina. Imaju sposobnost da spreče slobodne radikale da oštete ćelije i pomažu u preventivi pojedinih bolesti.
Crveno meso, školjke, pileće meso, plodovi mora, koštunjavo voće, žitarice od celog zrna, mlečne prerađevine, pasulj – obiluju cinkom koji pokreće T – limfocite, zahvaljujući kojima imuni sistem daje reakcije na infekciju.
Dejstvo selena moglo bi se uporediti sa dejstvom cinka, a izvori selena su brazilski orah, tunjevina, pileće meso, goveđe meso, žitarice od celog zrna i druge žitarice.
Ukoliko je gvožđe u manjku, imunitet je u opasnosti što daje prostor infekcijama. Ali isto tako, i prevelike količine gvožđa mogu biti štetne, tako da svakako treba imati meru. Dosta gvožđa ima u ćurećem mesu, crvenom mesu, sočivu i obogaćenim žitaricama.
Imunitet će pravilno funkcionisati ako unosite antioksidanse, vitamine i minerale u dovoljnoj količini.
Doze
Muškarci bi svakodnevno trebalo da unose 11 miligrama cinka, dok je damama dovoljno 8 miligrama. Doze se odnose na odrasle. Vegeterijanci moraju da unose 50 odsto više.
Kada je reč o gvožđu, jačem polu se preporučuje 8 miligrama, dok nežniji pol ima veće potrebe za gvožđem koje iznose 18 miligrama na dan.
E vitamin bi trebalo da unose i muškarci i žene u jednakoj količini – 15 miligrama.
Što se tiče beta karotina, nema striktno savetovanih količina, mada stručnjaci preporučuju od 3 do 6 miligrama na dan.